@Kaca_flock
хвала на поруци, добродошла на ову тему...
...а ево шта сам нашао у данашњој Политици:
Штедљиве и токсичне сијалицеФлуоресцентне сијалице (ЦФЛ) нису еколошке, јер садрже живу која с депоније може доспети у прехрамбени ланац исхране. – Калифорнија више не дозвољава бацање ЦФЛ сијалица у смеће
ЕУ строга и према сијалицама(Фото ЕПА)
Док се код нас увелико промовишу штедљиве сијалице ради смањења потрошње електричне енергије, оне све више брину светске научнике и екологе, јер садрже малу количину живе, високотоксичне материје. Проблем је у томе како се отарасити ових компактних флуоросцентних сијалица (ЦФЛ) кад прегоре, пошто оне углавном завршавају на депонији, а проблем је што њихова рециклажа није јефтина. Један део живе се испушта с депонија у облику испарења метила живе који лако може доспети у прехрамбени ланац исхране.
Како каже еколог и професор Новосадског универзитета Анђелка Михајлов, енергетске сијалице нису унапред еколошки пријатељске. Аустралија је прва која је увела правила да се обавезно и једино могу користити штедљиве сијалице. Код нас је за домаћинства која редовно плаћају рачуне за струју Електродистрибуција Србије планирала да поклони по две штедљиве сијалице. Поклоњених 120.000 сијалица смањиће потрошњу електричне енергије у нашој земљи за 1,7 милиона киловат-сати за месец дана.
По речима Анђелке Михајлов, компактне флуоресцентне сијалице (ЦФЛ) које садрже малу количину токсичне живе не би добиле препоручујућу оцену „у анализи животног циклуса производа” баш због живе која од тих сијалица када им прође век прави врсту опасног отпада. У нашој земљи постоји велики проблем управљања опасним отпадом, а трошкови рециклирања прегорелих сијалица су веома скупи и могли би се кретати од 15 до 30 центи по сијалици.
Како истиче, ове сијалице више пута дуже трају од стандардних сијалица, чиме се знатно уштеди новац за електричну енергију. Али, ту нису укључени сви аспекти одрживог развоја (животна средина). Ако се узму у обзир трошкови безбедног поступања са овим сијалицама кад више нису за употребу, онда би рачун друкчије изгледао, а посебно друкчије изгледа с аспекта утицаја на здравље, пошто се све интензивније ради на смањивању и забрани употребе свих производа са живом.
Примера ради, лед светиљке (диоде које емитују светлост) још су исплативије кад је у питању уштеда енергије од претходних ЦФЛ, а чак омогућују 90 одсто уштеде у односу на стандардне сијалице, каже Анђелка Михајлов. Ове сијалице не садрже живу, не загревају се код употребе, не производе УВ зрачење и дуго трају.
Европска унија забрањује или уводи јако озбиљну рестрикцију коришћења живе (неке земље ЕУ су забраниле продају живиних термометара), па и у сијалицама. Исто тако су строги прописи управљања опасним отпадом. У ЕУ је висок степен примене донетих прописа у вези са овом токсичном материјом – живом.
Калифорнија, на пример, више не дозвољава бацање ЦФЛ сијалица у смеће, док Масачусетс захтева од произвођача да спроводе програме за рециклирање и да остваре постављене циљеве.
Међутим, с напретком технологије жива би могла постати мање осетљив проблем, бар што се сијалица тиче. Амерички научници раде на удвостручавању енергетске ефикасности обичних сијалица с волфрамовом нити и евентуалном развоју верзија сличних ЦФЛ сијалицама. Такве сијалице стајале би мање него флуоресцентне, али би трајале краће.
„Ми у нашој земљи немамо (још) усаглашено законодавство са ЕУ, а део постојећег законодавства, а односи се на опасан отпад, не примењујемо на задовољавајући начин. За ефикасан одрживи развој неопходно је укључење животне средине у све секторе политике”, каже Анђелка Михајлов.
Н. Ковачевић
[објављено: 24.04.2007.]
Dilber MC Theme by HarzeM